
Као незаобилазна пратиља свих оних који живот доживљају збиром искуства и сазнања појављује се туга. У ствари, без туге не би било ни радости, као што без ноћи не би било дана. Само за оне који немају себе, ово осећање је непознаница: за краља, за уображенка, за пословног човека, за трговца... Или, и они тугују, несрећни, а потпуно несвесни онога што их прожима. Њихове туге извиру из изопачености и болесних стремљења.
Као да смо подељењи на две обале, између којих је живот... на једној обали они с тугом од живота, а на другој лисица, ружа, пилот, дечак. Ове друге туга не чини несрећнима. Напротив, уз њу су богатији, испуњенији оним непроцењивим. Одакле допире? Да ли због пролазности, због немогућности да се вечно физички буде са онима које волимо, због неспоразума?
Али, различито се испољава! Како? Размисли о томе ко је све тужан у књизи и због чега?